19.8.08
9.3.07
nedodirnute danima
9.3.2007 18:09:32
Kert Elling - Tanya Jean
U jeb’ te al je dobar mjuz. Danas bi trebala na zurku, ali moram nesto I Da Radim. Danas ne kuvamo. Danas ne spavamo, osim Irme.
Mrzi me da koristim š,i Ž i ć...
Evo sad sam zavrsila dva razgovora, s Ivanom i sa Smiljanom. Imam puno ljudi u svom zivotu, samo desi se nekada, s vremena na vreme da me neko tako nazove, a da danima nismo mogli da se sretnemo, vidimo, i da imamo hiljadu prica da ispricamo jedno drugom. Pogotovu ja, koja zivim punim zivotom, tj, kojoj se svakog dana desavaju stvari koje se meni cine stvarno vaznima. Uopste ne mogu da odredim sta je tema mog zivota, ali znam da je lepo osecati stvari kroz mene.
Mislim da je moj mozak stalno ukljucen, i da u odnosu na to sta se desava, prima jako brzo nadrazaje iz „onoga sto ja nazivam stvarnost“, i da je sve, bas sve, toliko zanimljivo da ja ponekad ne mogu to ni da ispricam. Kao sto sam sinoc mislila dok sam savijala peskire koji su se osusili na susilici za ves, kako ja nikad nikom necu moci da prenesem koliko ja uzivam u tom savijanju.
I kako mislim. Kako mislim o tome, najozbiljnije. I kako mi je lepo da dodirujem te peskire uglavnom plavih i zutih boja, i da je zapravo, to sto ja radim, kada to poredim s mojim bliznjima, sto ce reci Irmom u ovom slucaju, potpuno jedna senzualna stvar. I kako ona propusta sve to, jer njene stvari u kamaricama na podu, nedodirnute danima. I kad ona ne radi tako jednostavne stvari, odbija da oseti to. Ili bilo ko drugi. Probajte.
Kada su dosli racunari, mislila sam da cu uspeti da brzim kucanjem uhvatim svaku misao.
Nijedan racunar nije tako brz. Posle sam dobila digitalni snimac zvuka, ali, ja ne umem da govorim. Tj, tek kad govorim, ni ja sama sebe ne razumem. Vrlo cesto vidim lice onog drugog kako mi klima glavom, ili govori: „Aha, aha...“
Nekada sam puno toga radila.
Sada sve manje.
Danas mi Damir kaze, ti si sad na raskrsnici.
Ja kazem - kakvoj bre raskrsnici?
Kaze na Futoskoj.
He.
Kaze dvoumis se izmedju situiranosti i srednjoskolskih ljubavi.
He, jeb te. On je to tek sad primetio. Meni je tako ceo zivot.
Ali zapravo, nije mi tako. Ja sam uvek znala, sta mi fali.
Tj, sta hocu u smislu veze s nekim muskarcem. Novac ih nije osredjivao, a ni status.
Ja ne verujem u to.
Ukoliko u mojoj vezi s nekim nije bilo nekog mentalnog, kulturoloskog i psiholoshkog
(namerno ne koristim rec „intelektualnog“) spajanja, sav sex mi je ubrzo postajao dosadan. Da ne pricamo o emocijama koje su kod mene razvijene do nekih granica koje su mnogima nepoznate (buduci da zivimo u vreme otupljenja cula, komformizma). Za one koji su culi zadnju pricu, to je prica o nauku bivseg momka za mene.
‘Outro Lado’ – Rec.a
Nekad neko dodje na poslu, u gradu, u susretima raznih vrsta, oseti se prozvanim, pa mi kaze, znas, treba da shvatis da kada nema para, to i nije najvaznija stvar na svetu. Kad nisam imao para, ja nisam patio. He, to je povrsan zakljucak o tome. Davno, kad sam imala 14 godina, to me je prozimalo. Da ne patim kad patim. Da ne patim nego da stvaram.
Mislila sam da je to umetnost.
Ne secam se da je to stanje da nadomescujem ono sto nemam ikad prestalo kod mene. Cak i kad sam bila zatupljena emocijama i hranom.
Onda sam ponesto i naucila o umetnosti, i ponekad se stidim sebe i drugih kad cinimo stvari koje nas ogoljavaju u nasim prizemnim potrebama.
Things we said today
A danas, sam u tri „razgovora“s ljudima kojima nameravam da posaljem ovaj post, dosla do toga da hocu nesto da kazem, uprkos njima, i da me interesuje samo da to kazem. To je nesto sto stoji, ceka da izadje napolje.
Pre neki dan, procitala sam intervju s nekim covekom, koga sam jednom gledala na TV, u vezi je nekavoj, sa Vladetom Jeroticem, mozda i pod njegovim uticajem (posle vidim da rade nesto zajedno za emisiju “Agape“ na tv) a taj covek se zove Radovan Bigovic.
Mislim da je izuzetan s obzirom da je covek iz crkve. Ne volim indoktrinaciju, i neku vrstu „mracnog verovanja“ koje stalno cujem u „pravoslavlju“ javnih ljudi.
Ali on je zaista izuzetan.
Evo navescu sta mi je bilo sjajno kako je rekao, i s cime se slazem.
Ja ne pripadam nijednoj crkvi, i nikad ni necu.
‘Treasure (Boris Dlugosch + Michi Lange Reprise)’ – Zuco 103
Gde mislite da danasnji roditelji grese u vaspitavanju dece?
Mislim da roditelji danas najvise grese sto decu posmatraju kao vlasnistvo, sto ne mogu da prihvate da su ona, od kada se pojave na ovom svetu, samostalne i slobodne licnosti, i da se prema njima upravo tako treba i odnositi, s mnogo vise postovanja i uvazavanja. Roditelji se sigurno trude da u decu ulazu mnogo energije, a u jednom trenutku se, u stvari, pokaze da je sve to davanje – davanje da bi se dobilo, da je sve to maska, samozivost, i egoizam roditelja. Zato i nije cudno sto deca postaju buntovna, prema roditeljima, jer ih vide kao sadisticke autoritete, a takvi su autoriteti i u skoli i svuda.
Otto feat Bebel Gilberto - -Bob- (Edu K remix)
Interes. Nikada necu roditi dete iz interesa. Zato sto sam sama, zato sto treba da ostane neki potomak iza mene (ko kaze da se ljudi razmnozavaju samo radjanjem dece), zato sto sam udata, zato sto mi drustvo kaze da moram, zato sto je to normalno...
I secam se, sto uopste nije napad na moje roditelje koje ja volim, kako sam se ja osecala kao dete. Pogotovo kad je poceo da mi radi mozak, i kad sam pocela da gledam njihov „odrasli zivot“. Kojeg se lepo secam, kao da sada u mojoj 29 godini zivota, neko dete od 10 godina gleda svoju mamu kako kuca na racunaru i pije vino.
I kako je meni to delovalo.
Donji ves moje keve, kako lezi, s viskovima svojih kilograma pre tridesete, njena udaljenost i hladni ispitivacki glas, i njen pogled usmeren u televizor, i otac koji spava odavno.
I ja koja posle odlazim da lutam i gledam neke paprati negde na nekom kamenu.
Ne secam se gde je to bivalo.
Jednom sam pobegla od kuce. Rekla da se necu vise vratiti.
Mama me je trazila.
Ko zna zbog cega.
Sreca, ja sam sa svojim roditeljima odavno postavila neke nove odnose, iako, i danas oni zaborave Sidarthin nauk, a to je da sam ja otisla, i da sam to i rekla.
Please Don't Leave (Essential Mix)
Hocete da kazete da se roditelji u Srbiji ne pruzaju dovoljno ljubavi svojoj deci?
Ja ne mislim da se roditelji u Srbiji mnogo razlikuju od roditelja u drugim evropskim zemljama (mislim nametnula mu je rec...ccc... „evropskim“ – pitanje je dokaz kako nismo sposobni da mislimo s pogledom na sva ziva bica koja postoje, ukljucujuci i mahovinu) ,
ali ipak pruzaju vise ljubavi svojoj deci nego sto je slucaj u drugim drzavama, sto jos uvek ne znaci da je na relaciji deca – roditelji kod nas sve idealno.
Tri puta sam vec ugasila kompjuter slucajno stisnuvsi dugmence POWER na tastaturi. Onda sam sisla dole na ulicu, da u prodavnici kupim cigarete. Danas me je nesto nagnalo da slusam malo pazljivije i da vidim malo bolje. Mora da je od sinocne zubobolje, i neispavanosti, i od cinjenice da sva moja seksualna energija odlazi na ovo pisanje.
Dobro, tesko mi je da iscitiram sve sto je covek rekao. Po meni vazno je da je je on rekao da se mi mnogo ne razlikujemo od drugih „evropskih“ zemalja. Zasto ja cucim jos ovde, u Srbiji, „God Forsaken Place”, to je to. Nije nigde drugacije, samo, ovde mi je malo bolje nisam se ni ovde zadovoljila zivota!
Isto bi mi bilo gde god da sam. I ne mislim nista lose o ljudima koji zive bilo gde drugde. Drzave i drzavnici me ne interesuju, ljudi se iz svog egoizma ne bave sobom nego prave drzave pa useravaju stvari jos vise. Ne interesuje me to... Interesujes me Ti i Ja.
(na svojim stopalima imam tetovirane reci Ja - na levoj nozi a Ti - na desnoj)
Sad sam se setila. Film od pre nekoliko dana, peti put pogledan.
Basquiat!
Možete li ovo da nam dešifrujete?
Dešifrujem? To su samo reci.
Razumem, ali cije su to reci?
Odakle ste ih izvukli?
Ne znam. Da li biste pitali Majls Dejvisa odakle mu note?
Odakle vama te reci?
Odasvuda.
Šta je ono? Sa tri kruga.
- Ovo?
- To je buva |- Lici na pile.
Verujte, to je buva.
A ono u crnoj kutiji?
To su paraziti.
Buve i paraziti. A 46 i 47?
Piše "pijavice".
Broj 46 i 47 na listi od hiljada pijavica na planeti.
Kakva je razlika izmeju...
Buve, parazita i pjavice?
Ima li je?
Zašto su ljudi tako grubo nacrtani?
Zato što su ljudi uglavnom grubi.
Ne znam puno finih.
To baš tako dobro izgleda.
Šta je to?
Stare gume na kojima slikam.
Znam.
Smatrate li se nekakvim primalnim ekspresionistom?
Mislite primatom? Majmunom?
Smatrate li se slikarem ili crnim slikarem?
Koristim ja puno boja, a ne samo crnu.
Jungle Fever
Koja jos recenica, posto necu uspeti sve da napisem, iz Bigovicevog intervjua?
Mi dolazimo na ovaj svet s najdubljim vapajem za drugim covekom i, naravno za Bogom kao drugim.
S druge strane ocigledno postoji strah od drugog, koji lezi u samoj ljudskoj prirodi i odvaja nas od drugog. Taj strah nas nagoni na samoljubje, gordost, egoizam, zatvorenost prema drugome. Sta ce u coveku da preovlada, koja teznja ili ceznja, to zavisi pre svega od ljudske slobode, ali i od kulturnog, civilizacijskog trenutka.
I nema nikakve sumnje da je ovo civilizacija koja idolatrizuje telo, to jest, svodi sveukupnu tajnu zivota na to. Naravno postoji druga krajnost, a to je da se zivot potpuno spiritualizuje.
Smoke Gets In Your Eyes -Bryan Ferry & Roxy Music
Mislim da cu ovo sad staviti na blog, jer postoji potreba da vec nekoliko ljudi dobije ovo pismo. Lakse je javno. Sutra nastavljam.
Pozdrav svima, idem da perem kosu, jedem, obucem se i odem medju ljude.
A Singer of Songs, by Johnny Cash za Vas...
8.3.07
marmite-confidence
marmite-confidence
Originally uploaded by http://www.flickr.com/people/dear2world/. 
